Nekoliko uzvraćenih pogleda

I ko zna koliko skrivenih

Kratkih

Bojažljivih

A nijedan razlog za početak razgovora

Nijedan

Sve je bilo gluvo i nemo

Samo slika bez tona

Samo slika koja govori hiljadu reči

Oči koje zasijaju i zaplešu svaki put kada se pogledi ukrste

I tek poneki osmeh koji se neprimetno iskrade

Ne, nisam verovala u igru očiju

U njihov plamen i ljubavni ples

Nisam, jer nije bilo razloga

A onda se slučajno desilo

Razgovor je krenuo

Oči kao da su po prvi put zaigrale

I srce mi umalo nije iskočilo

Upijala sam svaku reč

Idealizovala ih i pretvarala u nemu sliku šarenila svoje duše 

A onda je dah zastao

Krv je doprla do mozga

I opet isto pitanje

Koji je razlog?

Zašto baš meni ovolika sreća

Spustila sam pogled

Tiho se osmehnula

Možda je sve ovo, ipak, jedna velika s l u č a j n o s t.