Ne meri se vrednost života koliko si novca zaradio, koliko automobila imaš u garaži, koliko stanova imaš, koliko si žena ili muškaraca promenio/la, koliko puta si se napio ili koliko si ljudi prevario, uvredio, odbacio na neki način.
Vrednost nije neka materijalna ili loša stvar, već nešto što naš duh ispunjava i što nas iz dana u dan čini srećnim i govori nam zašto baš mi treba da živimo i poživimo što duže. Zašto smo baš mi potrebni ovom svetu.
Smatram da je vrednost života ono koliko si voleo i koliko voliš. Koliko pomažeš u nevolji bližnjem svom. Koliko se raduješ tuđoj sreći. Koliko veruješ u sebe, a i ljude oko sebe.
I sve one stvari i osećanja kojih se setiš u najlepšim trenucima i onim manje lepim trenucima, pa sebe time oraspoložiš.
Zamisli nađeš ljubav svog života.
A opet ti ne znaš da li je to baš ta prava ljubav za život celi. Ali daš sebe. Daš sebe celim svojim bićem. Kroz vreme doživljavate i uspone i padove, ali to je prosto život. I svaki put iz svake borbe izađete još jači. Kada god je teško, ti pomisli na lepe trenutke. Ti stani na čas i razmisli u sebi. Ne žuri. To je tvoj život i samo ti živiš u njemu. Zamisli koliko ste se puta zajedno smejali, držali za ruke, mazili, golicali, vodili ljubav, pričali do 5 ujutru i vodili žučne rasprave koje su se završavale zagrljajima i poljupcima. Seti se svih ludorija i gluposti koje ste zajedno radili i onda se zamisli i pitaj: Da li je to to? Da li je to kraj? Ili je to ljubav za ceo život.
