If you dream it, you can do it

Mamurluk lečim šopingom. 

Pa šta?

Svi mi imamo lek protiv mamurluka

Onog iznenadnog, neočekivanog

A i onog namernog

Poklope se kockice pa se popije čašica više

Pa i ne razmišljaš o sutrašnjem danu.

Bliže se praznici

Prosto sam morala da kupim poklone

Da, baš danas

Baš u ovom stanju.

I radujem se

Srećna sam!

Ulazim u auto i razmišljam o dokumentima

Raspoloženje pada 

Gde mi je vozačka?

Zašto nije ovde? 

A da, ostala je kod kuće sa mamurlukom.

Sva sreća pa sam stigla do kuće 

A nigde nije bilo policije

Pa, milina! 

Pada sneg i prosto je divno

Nekako ovi decembarski dani nisu posebni

Ako ne pada sneg

Ako nema te neke zimske čarolije

Praznične čarolije

Ležim na krevetu, sa glavom na podu 

I razmišljam da li je dosadno ljudima u toplim krajevima

Da im je cele godine 'leto'

Kakva je to Nova Godina bez snega?

Božić bez te neke zimske atmosfere?

Počinje već da mi se vrti u glavi

Pa se polako podižem na krevet 

I uhvatim sebe kako razmišljam o nebitnim stvarima

Kako sam u stvari samo pospan i pijan 

Laku noć. 

Besciljno lutam ulicom pokušavajući da ubijem dosadu. 

Razne misli mi se motaju po glavi.

Ne mogu da ih usporim iako bih želeo.

Sve se nekako svalilo na mene kao kiša koju danima iščekujemo.

Razmišljam o svim negativnostima koje su se desile u ovom danu

A suzbijam sve pozitivno

Zašto?

Zašto sebi branim sreću?

Zašto sebi branim zadovoljstvo?

Uzbuđenje?

Ushićenje?

Smeh?

Ljubav?

Da li još neko sebi postavlja ovakva pitanja

Ili prosto uživa u trenutku

I ne mari ni za šta ružno

Jer kako god da okreneš

Svaki dan je novi dan

I ne možemo vratiti prethodni

Niti izbeći naredni

Ali ako se bar potrudimo da uveče legnemo sa razmišljanjem

Kako smo zdravi, spokojni i srećni

Shvatili bismo ubrzo kako je 

Ovaj život lep. 

Nekoliko uzvraćenih pogleda

I ko zna koliko skrivenih

Kratkih

Bojažljivih

A nijedan razlog za početak razgovora

Nijedan

Sve je bilo gluvo i nemo

Samo slika bez tona

Samo slika koja govori hiljadu reči

Oči koje zasijaju i zaplešu svaki put kada se pogledi ukrste

I tek poneki osmeh koji se neprimetno iskrade

Ne, nisam verovala u igru očiju

U njihov plamen i ljubavni ples

Nisam, jer nije bilo razloga

A onda se slučajno desilo

Razgovor je krenuo

Oči kao da su po prvi put zaigrale

I srce mi umalo nije iskočilo

Upijala sam svaku reč

Idealizovala ih i pretvarala u nemu sliku šarenila svoje duše 

A onda je dah zastao

Krv je doprla do mozga

I opet isto pitanje

Koji je razlog?

Zašto baš meni ovolika sreća

Spustila sam pogled

Tiho se osmehnula

Možda je sve ovo, ipak, jedna velika s l u č a j n o s t.  

Ne želiš da se vraćaš na staro

Ne želim ni ja

Svaki put kažeš NE

Kažem i ja 

Ali uvek postoji ALI

Uvek

I ne znam kada će prestati

Pitaš li se nekad, kada je počelo?

Ne znamo ni kad je bio početak

A kamoli kad će se završiti

Pogledima kažeš hiljadu reči

Ali delima još hiljadu suprotnih

Zbunjena sam

Jesi li i ti?

Misliš li da ovako treba?

Misliš li da je ovako ispravno?

Daj da zatvorimo ovaj krug i izađemo iz njega

Možemo li to?

Možemo li makar jednu stvar zajedno da uradimo? 

 Da. Bila sam klinka tad.

I ti si bio klinac. Sećaš se?

7 godina nije mala stvar, a nekad mi se učini kao da je juče bilo.

Počelo je bezazleno.

Pogledao si me.

Pogledala sam te.

Razumeli smo se očima.

I taj tvoj blistavi osmeh je sve rekao, a usput me oborio sa nogu.

Znaš da nisam taj tip.

Znaš da nisam neki avanturista.

Ali sam opet pristala.

Pružila ti ruku.

I zaplovila tim nemirnim morem.

Zavirila sam na tren u tu ludu glavicu, punu bubica i nedovršenih priča.

Na tren me je zaintrigiralo kako tako neko mlad ima toliko problema.

A i sad se to ponekad pitam.

Pamtim sve.

Znam da pamtiš i ti.

Prvi poljubac.

Sve.

More, mesec, zvezde, ti i ja.

I ništa nam više nije bilo potrebno.

A oboje smo znali da će se ubrzo sve završiti.

I ipak, nismo marili.

Ni mrvicu.

Uživali smo, kao da će zauvek biti tako.

A možda je i moglo biti.

Ko zna.

Bilo je.

Prošlo je.

Sada je to prošlost i nikada neće biti sadašnjost.

A tek budućnost.

Gotovo je.

'Da li misliš da se ništa neće desiti kada se jednog dana opet sretnemo?'

Ostalo je, kao i ostalih milion pitanja, u vazduhu. 

Ne meri se vrednost života koliko si novca zaradio, koliko automobila imaš u garaži, koliko stanova imaš, koliko si žena ili muškaraca promenio/la, koliko puta si se napio ili koliko si ljudi prevario, uvredio, odbacio na neki način.

Vrednost nije neka materijalna ili loša stvar, već nešto što naš duh ispunjava i što nas iz dana u dan čini srećnim i govori nam zašto baš mi treba da živimo i poživimo što duže. Zašto smo baš mi potrebni ovom svetu. 

Smatram da je vrednost života ono koliko si voleo i koliko voliš. Koliko pomažeš u nevolji bližnjem svom. Koliko se raduješ tuđoj sreći. Koliko veruješ u sebe, a i ljude oko sebe.

I sve one stvari i osećanja kojih se setiš u najlepšim trenucima i onim manje lepim trenucima, pa sebe time oraspoložiš. 

Zamisli nađeš ljubav svog života.

A opet ti ne znaš da li je to baš ta prava ljubav za život celi. Ali daš sebe. Daš sebe celim svojim bićem. Kroz vreme doživljavate i uspone i padove, ali to je prosto život. I svaki put iz svake borbe izađete još jači. Kada god je teško, ti pomisli na lepe trenutke. Ti stani na čas i razmisli u sebi. Ne žuri. To je tvoj život i samo ti živiš u njemu. Zamisli koliko ste se puta zajedno smejali, držali za ruke, mazili, golicali, vodili ljubav, pričali do 5 ujutru i vodili žučne rasprave koje su se završavale zagrljajima i poljupcima. Seti se svih ludorija i gluposti koje ste zajedno radili i onda se zamisli i pitaj: Da li je to to? Da li je to kraj? Ili je to ljubav za ceo život. 

Као и за све у животу што радимо први пут, увек волимо да чујемо савете од других, тако и ја желим да ми помогнете око креирања мог 'веб дневника'.

Да ли га стварно користите да бисте причали о свом животу свакодневно или једноставно пишете приче које вам се створе у тренутку инспирације? 

Да ли измишљате ствари или причате истину? Или измишљате, али се истина негде крије? 

Да ли пишете искључиво о свом животу или се бавите и темама о којима се 'данас' причало у вестима? 

Колико често пишете?

Волела бих кад ми бар неко одговорио на питања.

А ваљда је лепо и представити се: колико сам упозната наше име, презиме, година рођења, име оца, место рођења итд нису уопште битни овде, битан је карактер и оно што јесмо. Тако да за себе могу рећи да сам једна веома тврдоглава особа, буквалиста, сањар, особа чврстог карактера, врло љубазна и поред свега једна велика спавалица. 

 Волела бих да овај блог искористим за писање , јер ми је то неостварена љубав. Надам се да ћете уживати у свим мојим текстовима! 

Поздрав.