Nekoliko uzvraćenih pogleda
I ko zna koliko skrivenih
Kratkih
Bojažljivih
A nijedan razlog za početak razgovora
Nijedan
Sve je bilo gluvo i nemo
Samo slika bez tona
Samo slika koja govori hiljadu reči
Oči koje zasijaju i zaplešu svaki put kada se pogledi ukrste
I tek poneki osmeh koji se neprimetno iskrade
Ne, nisam verovala u igru očiju
U njihov plamen i ljubavni ples
Nisam, jer nije bilo razloga
A onda se slučajno desilo
Razgovor je krenuo
Oči kao da su po prvi put zaigrale
I srce mi umalo nije iskočilo
Upijala sam svaku reč
Idealizovala ih i pretvarala u nemu sliku šarenila svoje duše
A onda je dah zastao
Krv je doprla do mozga
I opet isto pitanje
Koji je razlog?
Zašto baš meni ovolika sreća
Spustila sam pogled
Tiho se osmehnula
Možda je sve ovo, ipak, jedna velika s l u č a j n o s t.
